- ЗAДРЖАВАЊЕ -
Задржавање представља меру лишења слободе која се предузима према осумњиченом лицу, а у циљу обезбеђивања његовог присуства у предистражном поступку. Наиме, у случају када ова мера не би постојала, полиција и јавни тужилац би били суочени са нереално кратким роковима за прикупљање документације и других доказа против осумњиченог. Циљ ове мере јесте давање одређеног времена јавном тужиоцу, а како би могао да прикупи све доказе које ће упутити судији за претходни поступак с предлогом за одређивање притвора.
Дакле, након свих ситуација које смо описали у претходном делу нашег текста, лице може бити задржано одлуком јавног тужиоца. Заправо, јавни тужилац може одлуком која се доноси у форми решења, задржати ради саслушања осумњиченог, најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив. Овакво законско решење је у складу са одредбом Устава Републике Србије (даље: Устав) у којој се наводи: "да лице лишено слободе без одлуке суда мора без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, бити предато надлежном суду, у противном се пушта на слободу". Јавни тужилац у ствари, задржава лице ухапшено од стране полиције (доведено - на основу наредбе јавног тужиоца у истражном поступку) или грађана, односно осумњиченог који се одазвао на позив, или лице које се одазвало на позив ради давања обавештења у својству грађана.
Одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан, јавни тужилац или полиција морају донети и уручити решење о задржавању осумњиченом. У решењу поред генералија које се односе на орган поступања и осумњиченог, треба да буду наведени сви разлози који могу бити од значаја за оцену основаности одређивања ове мере. Тако у решењу морају бити наведени:
1. дело за које се осумњичени терети;
2. основи сумње против њега;
3. образложени основи за притвор;
4. дан и час лишења слободе или одазивања на позив;
5. време почетка задржавања.
Против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају права жалбе у року од шест часова од достављања решења осумњиченом. О овој жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од њеног пријема.
- ПРИТВОР -
Одлучујући о жалби на решење о задржавању осумњиченог, судија за претходни поступак цениће све чињенице и околности који се тичу како основа задржавања, тако и законитости лишења слободе од стране полиције. Дакле, он ће на основу извештаја о хапшењу који је сачинила полиција, те чињеница и околности које указују на постојање разлога за одређивање притвора наведених у решењу о задржавању, донети одлуку да се осумњичени пусти на слободу или да се према њему одреди притвор.
Притвор представља најтежу меру која се може одредити у циљу обезбеђења присуства окривљеног и несметаног вођења кривичног поступка. С обзиром да је реч о лишењу слободе лица које није осуђено правоснажном судском одлуком, и да је време за које притворени може бити лишен слободе знатно дуже него код мере задржавања, реч је о најзначајнијем задирању у права и слободе појединца. Због свега наведеног и Устав прописује низ значајних одредаба када је о притвору реч.
Наиме, лице за које се основано сумња да је учинило кривично дело може бити притворено само одлуком суда. Решење надлежног суда о одређивању притвора биће законито само ако се иста сврха не може остварити другом мером, односно само уколико је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка. С обзиром да је питање одређивање притвора, како смо истакли изузетно значајно, дужност је свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време, као и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору. Ово значи да сва лица која учествују, односно поступају у решавању предмета везаним за притвор, тим предметима морају дати приоритет у односу на све друге предмете, те да су обавезани да се посебно старају о ефикасном и брзом одвијању притворских случајева. Такође, надлежни органи треба да имају у виду да је притвор изузетна мера, те да га треба свести на најкраће могуће време кад год је то могуће. У току целог кривичног поступка притвор ће се укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен.
Како смо разлоге (услове) за одређивање притвора навели у делу текста који се односио на услове за полицијско лишење слободе, нећемо их понављати. Ипак, треба истаћи да основни услов за одређивање притвора јесте постојање основане сумње да је лице лишено слободе извршило кривично дело. Поред овог разлога, потребно је да буду испуњени и следећи услови који би се могли свести на:
1. постојање опасности од бекства;
2. постојање опасности од окривљеног по доказе;
3. постојање опасности да ће окривљени довршити, поновити, извршити кривично дело;
4. да је у питању тешко кривично дело.
Дакле, за одређивање притвора потребно је да сви претходно наведени услови кумулативно буду испуњени.
Суд одлучује о притвору на предлог јавног тужиоца, а ако је против окривљеног подигнута оптужница суд то чини и по службеној дужности. Дакле, о одређивању притвора у истрази одлучује судија за претходни поступак на предлог јавног тужиоца. Међутим, у свакој фази поступка о продужењу или укидању притвора одлучује суд по службеној дужности, или на предлог странака и браниоца.
Пре доношења решења о одређивању притвора, суд мора саслушати окривљеног о разлозима за одређивање притвора, а том саслушању могу присуствовати јавни тужилац и бранилац. Само изузетно, решење о одређивању притвора може се донети и без саслушања окривљеног, и то уколико је реч о окривљеном лицу који је очигледно избегавао да се одазове на позив надлежних органа, па је наредбу за довођење против њега извршила полиција. Међутим, и у овом случају притворено лице мора у року од 48 часова од лишења слободе да буде изведено и саслушано пред надлежним судом, који потом поново одлучује о притвору.
Решење о притвору предаје се притворенику у часу хапшења, а најкасније у року од 12 часова од часа притварања. Оно мора да садржи: име и презиме лица које се притвара; кривично дело за које се окривљује; законски основ за притвор; време хапшења, поуку о праву на жалбу; образложење основа и разлога за одређивање притвора; службени печат и потпис судије који одређује притвор. Жалбу против решења о притвору могу изјавити притворено лице, његов бранилац и јавни тужилац. Суд о жалби мора одлучити и своју одлуку доставити притворенику у року од 48 часова.
Уколико решење о притвору буде потврђено и након жалбеног поступка, окривљени се може задржати у притвору највише три месеца од дана лишења слободе. Међутим, судија за претходни поступак који је и донео ово решење, мора по службеној дужности, односно и без предлога странака и браниоца, након сваких 30 дана од дана одређивања притвора, испитати да ли још увек постоје разлози за притвор, те донети решење о његовом продужењу или укидању. Одлука судије за претходни поступак о продужењу притвора биће оправдана само у случају да се оно покаже нужно за наставак вођења кривичног поступка.
Ипак, притвор у истрази може максимално трајати шест месеци. Наиме, непосредно виши суд може, на образложени предлог јавног тужиоца, из важних разлога продужити притвор лицу који је у њему већ боравио три месеца, за још највише три месеца. Шта представљају важни разлози за ово додатно продужење од стране непосредно вишег суда Законик о кривичном поступку не наводи, али је у пракси реч о комплексним предметима који захтевају предузимање великог броја истражних радњи. Наравно, непосредно виши суд не мора одмах продужити притвор до максимално предвиђеног рока од три месеца, већ то може урадити продужавајући притвор више пута у краћим интервалима, а дакле најдуже до шест месеци од лишења слободе притвореног. Уколико се до истека овог рока од шест месеци не подигне оптужница против притвореног лица, притвор се не може више продужавати, односно притворени се мора пустити на слободу.
Међутим, уколико се против притвореног подигне оптужница у претходно наведеном року, притвор против њега се може продужавати, односно трајати до његовог упућивања на издржавање казне која се састоји у лишењу слободе, а најдуже док не истакне време трајања кривичне санкције изречене против њега у првостепеној пресуди. Наравно, и након подизања оптужнице притвор се може одређивати, продужавати или укидати, у овој фази искључиво одлуком судијског већа (престаје надлежност судије за претходни поступак). Време које је окривљени провео у притвору, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, урачунава се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу.
Comments